Danas je Đurđevdan, omiljena srpska slava: Ovo su najlepši običaji, evo šta treba da uradite tokom dana

Danas je Đurđevdan. Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave praznik svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan.

Đurđevdan je jedna od najčešćih slava kod pravoslavnih Srba i svehrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starojulijanskom kalendaru). U spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.

Još sredinom 19. veka zapisano je da Sveti Georgije ima veoma specifičan i snažan kult kod Srba. Smatra se da je „oslobodilac zarobljenih, zaštitnik siromašnih, lekar bolesnih, borac protiv careva, pobednik i velikomučenik“. Po predanju, on je zaslužan i za stvaranje nemanjićke Srbije.

Ovaj praznik, koji se „naslonio“ na prethrišćansku mitologiju i starog srpsko božanstvo plodnosti Jarilo. Vezan je za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Narodna verovanja i običaji za Đurđevdan

Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta. Za njega se vežu brojni narodni običaji, koji se poprilično razlikuju zavisno od kraja u kome se praznik obeležava.

Ono što je jedinstveno je „Đurđevdanski uranak“ – pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci…

U mnogim krajevima običaj je i da uveče uoči Đurđevdana ili na sam dan ali pre zore, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije.

To se čini da bi godina i dom bili berićetni, „da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.

Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.

Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – „da bi se sačuvali od grada“.

Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa, pa se to zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Veliku važnost ima i kupanje na reci. Pre sunca, a ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.

Đurđevdanski uranak

Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na „Đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće. Obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.

Pošto se ovim praznikom ispraća zima i dočekuje proleće, a do tada nije valjalo spavati pod otvorenim nebom. Ovaj praznik je i „dan okupljanja hajduka“. Takozvani hajdučki sastanak. Kada bi počeli da se okupljaju odmetnici da bi zapodenuli borbu protiv Turaka, ili jednostavno pljačkali imućne trgovce i seljake.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“. Kite se zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“. Koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“. Selenom „da im duša miriše kao selen“.

Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“.

Danas je Đurđevdan najčešća slava kod Roma, a na taj dan jagnjetina je obavezni deo praznične trpeze.

Osim Đurđevdana, ovom svetitelju pravoslavni hrišćani čine pomen i 16. novembra – na Đurđic, dan prenosa moštiju u crkvu u Lidiji, Georgijevom rodnom mestu. Na ikonama za taj praznik svetac nije na konju već stoji na zemlji.

Stara verovanja

Danas je Đurđevdan hrišćanska svetkovina. Ali i dalje je za ovog sveca u nekim krajevima snažno vezan magijski ritual. Postoji običaj da se tog dana žrtvuje jagnje koje se namenjuje Svetom Đorđu. Krvlju koja se tom prilikom prikupljala nekada su se iscrtavali krstići na čelu, obrazima, bradi i grudima ukućana. Potom su se spirali “nenačetom” vodom sa izvora.

Verovalo se da ovaj ritual ima neverovatnu zaštitnu moć i da cele godine štiti od vradžbina i uroka.

Đurđevdan je nekima „idealan“ za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magija i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci. U tu svrhu, kazuje Magijski kalendar za srećne dane“, najčešće se izvodi “ritualno umivanje”. Oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda. Onda se ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.