Vladeta Jerotić: „Kad roditelj ima dvoje dece, on se kune da ih podjednako voli – ali to ne postoji“

U društvu koje idealizuje roditeljstvo i zahteva savršenstvo, Vladeta Jerotić je imao hrabrosti da kaže ono što mnogi osećaju, ali ne priznaju: „Ne postoji roditelj koji podjednako voli svu decu.“ Ova rečenica nije optužba, već je poziv na iskrenost – prema sebi, prema deci i prema porodici.

Jerotić nas je učio da ne živimo u iluzijama.

Zašto ljubav nije matematika

Jerotić je govorio da roditeljska ljubav nikada nije ravnomerna, jer svako dete nosi drugačiju energiju, karakter i ranjivost. Prirodno je da se neki roditelji više povežu sa detetom koje im liči – bilo fizički, psihički ili temperamentno.

To ne znači da drugo dete nije voljeno, već da je emocionalna povezanost složenija nego što se prikazuje. Favoritizam često postoji, ali je on uglavnom nesvestan. Majke i očevi ne vole decu „po pravilu“, već po osećaju, a iskrenost u porodici počinje priznavanjem tih nijansi.

Poruka roditeljima

Roditeljstvo nije savršenstvo – ono je proces učenja, prilagođavanja i suočavanja sa sopstvenim emocijama. Ako ste roditelj, ne morate da se borite za „ravnotežu“ u ljubavi koja je nemoguća. Važno je da svakom detetu pružite ono što mu je potrebno, čak i ako to znači da ljubav izgleda drugačije.

Vladeta Jerotić nije želeo da ruši ideale – već da nas približi stvarnosti. Njegova poruka je oslobađajuća: Roditeljska ljubav je duboka i neupitna, ali nije uvek simetrična. I to je u redu. Jer prava ljubav ne meri se količinom – već prisustvom, pažnjom i razumevanjem. Iskrenost leči više nego iluzija jednakosti.

Istina koja oslobađa, a ne boli

Prihvatanje da niko ne može da podjednako voli svu decu nije poraz, već početak zdravog razuma u kući.

Gušeći se u krivici jer prema jednom detetu osećate neobjašnjivu bliskost, a prema drugom napor, samo stvarate zidove koje deca i te kako osećaju. Jerotić nas je podsećao da deca ne traže matematičku preciznost, već da budu viđena onakva kakva jesu.

Kada prestanete da glumite lažnu jednakost, dobijate snagu da svakom detetu priđete na njegov način – nekom kroz razgovor, nekom kroz strogo pravilo, a nekom kroz tihi zagrljaj. Pravednost u porodici ne znači da su svi dobili isto, već da je svako dobio ono što mu je u tom trenutku spasilo dušu.