Najpoznatiji eksperiment na deci ikad otkrio šta je bilo presudno za njihov kasniji uspeh u životu

Najpoznatiji eksperiment od pre pet i po decenija i danas se koristi. Veliki broj roditelja veruje da strpljenje i razmišljanje ima uticaja.

Jedan vrlo značajan i poznat eksperiment Univerziteta Stanford iz 1970. godine pokazao je kako odlaganje zadovoljenja potrebe utiče na razvoj dece. Najpoznatiji eksperiment Maršmelou nazvan je po čuvenim kolačićima, penastim bombonama. One su posebno popularne na zapadu i poznate su kao kamperska poslastica.

Najpoznatiji eksperiment sa penastim bombonama

Najpoznatiji eksperiment, Maršmelou eksperiment na deci sproveo je psiholog Valter Mičel, profesor na Univerzitetu Stanford. U ovoj studiji deci je ponuđen izbor između dve nagrade. Jedne male, ali trenutne ili dve male nagrade ako bi drugu sačekali neko vreme. Istraživači su decu ostavljali u prostoriji sa jednim kolačićem oko 15 minuta. S napomenom da mogu da ga pojedu ili da sačekaju 15 minuta i onda bi dobili još jedan kolačić.

U naknadnim studijama istraživači su otkrili da deca koja su bila u stanju da čekaju duže na željenu nagradu obično su bolje uspela u životu. Imala su bolji uspeh u obrazovanju. Imala su čak i bolji indeks telesne mase (BMI).

Svrha studije je bila da se razume kada se kod dece razvija kontrola da odlože zadovoljstvo, tj. koliko su sposobna da sačekaju da dobiju nešto što žele.

Pošto je pred decu stavljen po jedan kolačić, ona su znala zašto čekaju. To što su videla nagradu ispred sebe trebalo je da ih podstakne da čekaju duže jer sledi veća nagrada.

Istraživači su dali do znanja deci da mogu da pojedu poslasticu, ali ako bi sačekali 15 minuta a da se ne predaju iskušenju, bili bi nagrađeni još jednom poslasticom.

Autori studije su tokom tog 15-minutnog čekanja decu snimali kamerama. Primetili su da su deca pokrivala oči rukama, naslanjala glavu na ruke i nalazila druge načine da skrenu pažnju sa kolačića. Na taj način su hteli da odole iskušenju. Neka deca su i pričala sama sa sobom, pevušila, izmišljala igrice rukama i nogama. Jedan klinac je čak uspešno uspeo da zaspi da bi lakše prebrodio iskušenje.

U eksperimentu je učestvovalo 16 dečaka i 16 devojčica uzrasta od tri do pet godina

10 godina kasnije

Autore studije prilično je iznenadilo naknadno istraživanje desetak godina kasnije. Sprovedeno je nad istom decom iz prvobitnog eksperimenta. Ispostavilo se da postoji veza između rezultata Maršmelou testa i uspeha te dece u školi.

Predškolska deca koja su bila podvrgnuta eksperimentu i koja su uspešno odlagala zadovoljstvo, tj. naknadno uzela kolačić, kasnije su imala mnogo bolji uspeh u školi i u poslu kasnije u životu. Za ove druge nastavnici i roditelji su govorili da su nestrpljivi, tvrdoglavi, bez motivacije, često arogantni ili zavisni.

Deca koja nisu od roditelja dobijala odmah sve što su htela lakše su obuzdavala želju i potrebu za nečim i kasnije su bila uspešnija. Ta deca su potom sposobnije pravila planove na duže staze. Bila su bolje motivisana i samokontrola im je bila jača. Rezultati Stanford Maršmelou testa i njegovih kasnijih ponavljanja potvrdili su da je sposobnost odlaganja zadovoljstva kod dece jasan znak budućeg uspeha.

Ipak, u narednim decenijama pojedine studije su pokušale da opovrgnu Maršmelou eksperiment. Tvrdili su da nije pronađena drastična razlika kod dece koja su odlagala zadovoljstvo i one koja nisu. Ni u životnim navikama ni u uspehu koji su postigla.

Međutim, ovaj najpoznatiji eksperiment je i dalje smernica i mnogim naučnicima i roditeljima. Veliki broj naučnika i roditelja veruje da strpljenje i potom promišljanje ne može da nema uticaja na naš život i sve izazove koje on nosi.

(Zadovoljna.rs)