Kako vreme na Badnji dan predskazuje ostatak godine

Brojni običaji prate Badnji dan, pa se tako veruje da danas treba praštati, da danas ne treba ništa pozajmljivati, ali i da vremenske prilike nagoveštavaju kakva godina nas čeka.

Veruje se i da, ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina. A ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega. Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Većina badnjih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbede sreća i napredak u godini, pišu na sajtu Opanak.

Stari narodni običaji iz svih krajeva Srbije i dalje se poštuju u mnogim seoskim, ali i ponekim gradskim sredinama.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić

Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.

Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

Za Badnje veče krckaju se orasi. Svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se da će poboljevati i da neće te godine imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti puno pilića. Posle večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.