Mrtvom telu potrebno je i do 100 godina da se potpuno raspadne, ali jedan deo čoveka je večan

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko triliona mikroba i čak 37 triliona ćelija. Kada nastupi smrt, ona postepeno propada, a nekim organima su potrebne godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana nakon smrti, mikrobi su već svuda. One  proizvode toksične gasove, kao što su amonijak i vodonik sulfid, koji će se proširiti i izazvati nadimanje i smrad tela. Tada, usled nedostatka snabdevanja kiseonikom, počinju da propadaju organi kojima je to najpotrebnije, od kojih je jedan mozak. Ćelije koje ga čine sadrže 70 odsto vode, a kada im ponestane kiseonika i počnu da umiru, one ga oslobađaju. Zbog toga se voda može naći na dnu kovčega ubrzo nakon smrti osobe.

Nekoliko sati nakon smrti, proces počinje u crevima. Naime, pošto umirući imuni sistem više ne može da sadrži trilione gladnih mikroba koji inače pomažu u varenju hrane koju osoba jede, oni – beže. Polaze iz donjeg creva kroz tkivo, a za nekoliko sati dospevaju do jetre i žučne kese u kojoj se nalazi žuto-zelena žuč koja služi za razgradnju masti koje čovek konzumira dok je živ. Nakon što mikrobi pojedu ove organe, ova žuč počinje da preplavljuje telo, bojeći ga u njegovu boju. Posle 3 do 4 meseca, ova žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu kako se krvni sudovi pogoršavaju i gvožđe u njima počinje da oksidira. Otprilike u isto vreme, molekularne strukture koje drže ćelije zajedno se raspadaju i tkivo počinje da se pretvara u vodenastu kašu.

Posle nešto više od godinu dana, kisele telesne tečnosti i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, uzrokujući njeno raspadanje. Zatim dolazi vreme kada nema dramatičnijih promena, ali posle desetak godina, u okruženju sa dovoljno vlage i niskim sadržajem kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja salo na butinama i zadnjici pretvara u supstancu nalik sapunu – ta supstanca se zove mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima u kojima nema mnogo vlage, može doći do mumifikacije – da, ljudsko telo se prirodno može pretvoriti u mumiju. Kako voda isparava kroz tanku kožu na ušima, nosu i očnim kapcima, to dovodi do njihovog sušenja i pocrne – upravo je to proces mumifikacije.

Otprilike 50 godina nakon smrti, tkivo preminule osobe polako nestaje, ostavljajući mumificiranu kožu i tetive. Tokom narednih trideset godina i oni će se raspasti, tako da će posle punih 80 godina u kovčegu ostati samo kosti. Do 100. godišnjice smrti, kolagen u kostima je drastično smanjen, a onda i one počinju da pucaju i propadaju. Od njih se formira krhka mineralna supstanca, koja se u poslednjoj fazi raspadanja pretvara u prah.

Zanimljiva je činjenica da jedan deo tela ostaje zauvek, a to su zubi – oni ne mogu da se raspadnu ili propadnu, prenosi Business Insider. Dakle, jedino što može da ostane u kovčegu sa njima su najlonski šavovi odeće, koji se takođe ne mogu raspasti, i pogrebni vosak.

(Večernji list)