Koju baku deca više vole – sa očeve ili sa majčine strane?

Deca od svojih baka i deka dobijaju neizmernu ljubav i dopuštenja za stvari koje su često kod mame i tate zabranjene. Međutim, nauka otkriva da jedna baka ima veću, važniju ulogu od druge.

Deca po pravilu nemaju istu bliskost i povezanost sa svim bakama i dekama. Studija sprovedena na Univerzitetu u Mičigenu pokazuje da su deca često emocionalno bliža bakama po majci, provode više vremena sa njima i dobijaju više pažnje i resursa nego bake po ocu.

Uobičajeni redosled popularnosti za dete je ovaj – baka po majci, deda po majci, baka po ocu, deda po ocu. Izuzeci se, naravno, dešavaju. Neki smatraju da je ova razlika posledica odnosa roditelja i bake, kao i toga ko se brine o detetu. Drugi veruju da će odnos između žene i njene svekrve – detetove bake po ocu – uvek biti komplikovan, što zauzvrat može da ometa vezu bake i dede sa njihovim unucima.

Ako nema bliskosti između svekrve i snahe, velika je verovatnoća da će dete imati manje bliskosti i sa bakom, sa kojom njegova majka nije bliska. Naravno, studije su otkrile mnoge druge faktore koji takođe utiču na bliskost i odnos sa bakom i dedom. Geografska blizina je takođe važna, a faktori uticaja mogu biti radni status bake i deke, zdravlje, ekonomska situacija i ličnost.

Još jedna varijabla koja utiče na odnose sa bakama i dekama je broj unučadi koje baka i deda imaju. Bake i deke koji imaju mnogo unučadi verovatno neće moći da posvete dovoljno vremena svakom od njih i da se posvete podjednako svim unucima. Naklonost prema bakama i dekama po majci počinje rano, jer se bake po majci češće pozivaju u porođajnu sobu.

Takođe, veća je verovatnoća da će baka po majci pomoći nakon rođenja deteta, što će olakšati ranu vezu sa unukom. Bake i deke koji se vežu za svoje unuke u vrlo ranom dobu verovatnije će kasnije biti pozvani da brinu o detetu i da budu uključeni u sve druge aktivnosti koje se tiču unuka. Stoga će bliskost i povezanost među njima biti vrednija i ojačana.