Običaji uoči Đurđevdana: Devojke moraju da urade nešto posebno, vatra ima moćnu simboliku

Posle Božića, Đurđevdan koji se proslavlja sutra 6. maja, je praznik sa najviše običaja.

Većina običaja odnosi se na zdravlje, plodnost, mlečnost stoke, zdravlje ukućana, udaju, ženidbu, a Đurđevdan se uzima kao granica između zime i leta.

Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Venci iznad vrata ostaju tokom čitave godine, tačnije do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se zaigra kolo po mesečini.

Magijski lov na muškarce

Magijom su se bavile devojke pred udaju. Taj, takozvani, magijski lov na muškarce, zavisio je od mesta do mesta. Ponegde su brale pomamnik, da bi se momci za njima pomamili i „navalu“ da bi muškarcima bile draže.

Ritual za bogatstvo

Čudesnu moć ima i struk kukureka ubran na Biljni petak – petak uoči Đurđevdana, ali na mesto odakle je iščupan obavezno treba staviti parče hleba. Venac od tog kukureka nekada se stavljao ovcama oko vrata, ali se danas praktikuje presovanje u poslovnim knjigama, udžbenicima, pod tastaturom, odnosno ispod svakog predmeta koji pomaže u sticanju materijalnog bogatstva. Tokom večeri, treba ponovo otići na mesto gde je ubrana ova čudesna biljka, zapaliti vatru i čekati ponoć. Tada se, tvrde oni koji su tome prisustvovali, na nebu pojavi kratka blješteća svetlost koja svakoga ko je vidi ubrzo učini bogatim.

Veruje se i da uoči Đurđevdana, domaćica u posudu punu vode treba da stavi razno prolećno bilje, dren, zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, kao i čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa.

To se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći, a ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“… Svaki prema svojim potrebama i željama.