Zašto je more slano i koje je najslanije na svetu?

Slanost mora, poznata kao salinitet, rezultat je dugotrajnog i neprekidnog prirodnog procesa koji uključuje kišu, eroziju stena, reke i geološku aktivnost.

Kiša i erozija stena

Kišnica sadrži ugljen-dioksid iz atmosfere, što je čini blago kiselom. Kada padne na kopno, ona polako razgrađuje stene i oslobađa minerale – posebno natrijum i hlor, koji zajedno čine kuhinjsku so (NaCl). Ovi minerali dospevaju u reke i na kraju završavaju u morima i okeanima.

Reke kao glavni „dostavljači“ soli

Reke neprestano donose rastvorene soli u mora. Iako su količine u rekama male, tokom miliona godina taj proces dovodi do značajnog nakupljanja soli u morskoj vodi. Pošto voda isparava, a so ostaje, koncentracija soli se povećava.

Isparavanje i zadržavanje soli

Kada sunce zagreva površinu mora, voda isparava, ali so ne. Tako se salinitet povećava, posebno u toplijim i sušnim regionima. Okeani nemaju efikasan mehanizam za uklanjanje soli, pa se ona zadržava i akumulira.

Geološka aktivnost i podvodni izvori

Podvodni vulkani i hidrotermalni izvori dodatno doprinose slanosti mora oslobađanjem minerala direktno u okean. Ovi procesi dodaju nove količine soli u vodu, doprinoseći ukupnom hemijskom sastavu.

Zanimljivosti o salinitetu

Prosečna slanost mora i okeana je 35 ‰. Slanija su ona mora koja primaju manju količinu padavina, imaju manji dotok reka i intenzivnije isparavaju.

Najslanije more na svetu je Crveno more, sa čak 40% soli.

Najmanje slano je Baltičko more, sa samo 0,1–0,2% soli, zbog velikog priliva slatke vode i niskog isparavanja

Nivo soli u moru danas je toliko visok da morska voda nije za piće, ali to ne znači da se ne može koristiti u druge svrhe. Iz jednog litra morske vode može se dobiti oko 35 grama kuhinjske soli.

So u moru olakšava plivanje i zadržavanje na površini, zbog čega je učenje plivanja u moru mnogo lakše nego u bazenima. Lekovita svojstva morske vode zbog soli i minerala kojima je bogata poznata su od davnina i nisu izgubila na značaju ni danas.