U subotu slavimo Vrbicu: Svaka domaćica treba da unese u kuću ovu biljku, donosi zdravlje i napredak

Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti

Lazareva subota je krsna slava koju je slavio i naš upokojeni patrijarh Pavle. Proslavlja se uvek tačno osam dana pre Uskrsa, a uoči praznika Cveti.

Srpka pravoslavna crkva i vernici već su ušli u šestu nedelju Časnog posta, zbog čega se i ova slava uvek proslavlja sa posnom trpezom.

Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.

Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe. Vrbove grane koje se potom dele narodu, simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja Isusa Hrista na ulasku u Jerusalim.

Prema predanju, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo. Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i Vrbicu koja, prema kanonu crkve, počinje službama bdenja u navečerje Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju.

Taj dan se slavi kao Lazareva subota jer se smatra da je tog dana Isus Hristos vaskrsao Lazara iz groba. Vrbica je uvek subotom, dan uoči praznika Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs.

Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.

U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Vaskrsenje Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđelsko predanje, neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju Spasitelja.

Prema narodnim običajima, u kuću valja uneti grančice vrbe i koprive. Veruje se da one donose zdravlje i napredak u dom, a za vrbu se smatra da simbolizuju palmine grane kojima su verni pozdravljali Hrista na ulasku u Jerusalim.

Postoji dosta običaja širom Srbije vezanih za ovaj praznik. Tako postoji običaj da ujutro odete na reku da se umijete. Iz reke zatim izvadite kamičak, stavite ga na nogu i šutnite ga što dalje uz reči „Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.“

Pored vrbe i zvončića, još jedan važan element Vrbice jeste sveže cveće, jer običaji nalažu i da se ono danas nabere a potom ostavi da prenoći u vodi. Sutradan, na Cveti, svi ukućani treba da se umiju tom vodom kako bi bili zdravi.

U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se organizuju povorke Lazarica – neudatih, mladih devojaka koje su lepo obučene i bogato okićene išle od kuće do kuće i pevale simbolizujući dolazak letnjeg perioda. Domaćini bi ih pozdravljali i darivali.