Sve zbog rekorda: Bio je budan 11 dana, pa otkrio čudne posledice ovog neverovatnog poduhvata

Budan u pola noći nekima ne znači ništa, jer sve više ljudi pati od nesanice. Ipak, postoje i oni koji svoju nesanicu žele da pretvore u rekord.

U 2007. godini, u pokušaju da postavi novi svetski rekord, Toni Rajt iz Kornvola odlučio je da pokuša da ne spava što je duže moguće.

Ovaj 42-godišnji hortikulturista je započeo svoj eksperiment i uspeo je da izdrži neverovatnih 266 sati, a da ne padne u san.

Na žalost, to nije bilo dovoljno da se obori svetski rekord – uprkos tome što se mislilo da je pobedio nekadašnjeg tinejdžera Redija Gardnera. Gardner je 1964. godine bio bez sna neverovatnih 264 sata. Kasnije je otkriveno da su drugi bili bez sna još duže.

Ko je rekorder po budnosti?

Naime, kako prenosi Unilad, 1964. godine Toimi Soini iz Hamine u Finskoj postavio je Ginisov rekord za deprivaciju sna tako što je prestao da spava 11,5 dana – 276 sati – a 1986. Robert Mekdonald nije spavao rekordnih 453 sati. Međutim, bio rekorder ili ne, ostati budan tako dugo nije loš podvig, a Rajt je kasnije otkrio zašto je to uradio i efekte koje je to imalo, prenosi Politika.rs.

Kako je izgledao njegov poduhvat?

„U suštini, iscrpljujete racionalni um, egoistični um spavate, a baterija se prazni. I naravno, ne osećate se baš dobro, osećate se umorno”, rekao je.

On je nastavio:

„Razgovarao sam sa mnogo ljudi o ovome. Većina ljudi se seća gde su bili na žurci, ili su naporno radili, i sigurno su umorni, ali osim toga osećate se opuštenije, često emotivnije. Jer, opet, postoji više pristupa toj emocionalnoj strani mozga. Čak se i osećate prilično dobro. Znate, budite stvarno, stvarno umorni, nema spavanja, a onda se odjednom osećate dobro pola sata ili sat. Dakle, sve što sam zaista uradio, ili ono što me je zanimalo, jeste da to shvatim”.

Štetne posledice „proterale“ rekord iz Ginisove knjige

Međutim, iako bi Rajt mogao biti zagovornik nesanice, Ginisova knjiga rekorda više ne vodi evidenciju o tome zbog zdravstvenih rizika povezanih sa deprivacijom sna.

Kako je objašnjeno od strane nadležnih, od 1997. godine prestali su da prate rekorde u ovoj disciplini. Iako su posledice koje su pretrpeli ovi rekorderi varirale, kako po težini tako i po dužini, njihove priče daju jasnu sliku: preskakanje sna je štetno za ljudsko telo i um. Naučne studije sugerišu da čak i male količine propuštenog sna mogu negativno uticati na naše mentalno i fizičko zdravlje”.