Stručnjak upozorava koja reč otkriva lažova i kako ćete ga raskrinkati

Pravni stručnjak i autoritet za komunikacije otkrili su ključnu reč koju lažovi često koriste i koja vam može pomoći da otkrijete neistinu za samo nekoliko sekundi. Džeferson Fišer je podelio uvide o vrstama jezika na koje treba obratiti pažnju, a koji mogu poslužiti kao jasni pokazatelji laži.

Fišer, advokat za parnice i priznati stručnjak za komunikacije, takođe je domaćin podkasta Džeferson Fišer, gde deli strategije za efikasnu i sigurnu komunikaciju. Takođe je autor predstojeće knjige „Sledeći razgovor: manje svađe, više razgovora“.

Tokom razgovora, Fišer je otkrio različite govorne strategije koje nose autoritet, kao i nekoliko sudski dokazanih tehnika koje mogu uticati na pravne slučajeve, kao i na svakodnevne razgovore. On je istakao da lažovi često koriste konkretne reči kada je reč o neistini.

On je objasnio da upotreba „ekstremnih“ izraza često ukazuje na laž. Reči poput ‘nikad’ i ‘uvek’ su najčešći primeri. Kao ilustraciju, pozvao je Stivena da postavi pitanje: „Da li ste poslali poruku tokom vožnje danas?“

„Ne, nikad ne šaljem poruke. Nikad ne šaljem poruke dok vozim“, odgovorio je Fišer.

Zatim je objasnio zašto je reč ‘nikad’ ekstremna i može ukazivati na laž. „Svi mi šaljemo poruke dok vozimo, barem s vremena na vreme, čak i kada smo sami u kolima. Dakle, ovo je važno“, rekao je on.

„Drugo, odgovorio sam veoma brzo. Nisam disao, nisam razmišljao o tome niti pokušavao da pokažem da sam pokušavao da se setim na vreme. Dao sam vam veoma brz odgovor“, istakao je Fišer.

Zatim je objasnio efikasnost ponavljanja pitanja kada komunicira sa lažovima, što je navelo Stivena da pita: „Nikad ne šalješ poruke dok voziš?“ Fišer je detaljnije objasnio zašto se lažovima možda ne sviđa ovo pitanje. „Ono što će obično reći je ‘pa, mislim, ponekad to radim’, jer sada izbegavaju reč ‘nikad’“, primetio je on.

On je objasnio da su sada svesni da je to rizična reč, pa će pokušati da izbegnu tu formulaciju. „Kada se to dogodi, obično želite da im date izlaz. Oni su se saterali u ćošak i sada traže izlaz. Jedan od načina da to uradite je da kažete: ‘Ako ste slali poruke, u redu je’.“

Pored upozorenja da se ne koriste reči poput „nikad” i „uvek”, Džeferson naglašava da ćutanje može biti moćno oruđe u razgovoru, posebno kada se komunicira sa neiskrenim ili manipulativnim ljudima. Trenutak tišine može naterati osobu da preispita svoje tvrdnje, što često dovodi do otkrića.

„Ćutanje je najveći neprijatelj lažova, jer vam oni stvaraju dijaloge u svojim glavama“, rekao je on i objasnio da ćutanje stvara nelagodu, zbog čega ljudi često popunjavaju tu prazninu, otkrivajući tako svoju neiskrenost ili nesigurnost.

„Kada vas neko omalovaži, postupi grubo ili nepravedno, mi želimo da odmah uzvratimo. Ali ja bih voleo da uradite sledeće: prvo, imaćete pet do sedam sekundi ćutanja, drugo, tražićete od njih da to ponovo kažu, jer ljudi često odstupaju u svađama“, dodao je on.

Osim što je identifikovao znakove potencijalnih lažova, Džeferson je ponudio i vredne savete za efikasnu komunikaciju u sukobima. On je naglasio da reči koje biramo mogu značajno da oblikuju naše interakcije, odnose i lična iskustva.

On upozorava da se ne fokusirate samo na pobedu u svađi, što često može naštetiti odnosima. Umesto toga, poziva da se na nesuglasice gleda kao na priliku za postizanje razumevanja i rešavanje problema, piše Mirror.

„Nikada ne želite da pobedite u svađi. Kada tražite pobedu u svađi, obično izgubite vezu“, zaključio je on.

(Net.hr)