Šta treba da se uradi sa svetom vodicom za Krstovdan? Običaj je strog, svaki Srbin ovo treba da zna

Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva

Srpski vernici 18. januara slave Krstovdan.

Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji „pada“. Ovaj dan strogo posti se po mogućnosti na „suhojedenju“, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada razrešavamo „na ulje“. Ovim postom se pravoslavni pripremaju za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.

U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu.

Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

(Espreso/crkva ljubovija)