Ovo su 8 stvari zbog kojih deca teško opraštaju majci, čak i kad joj bude bila potrebna pomoć

Ovo je 8 stvari zbog kojih deca teško opraštaju majci. Brojni psiholozi ukazuju da trauma nije moralni imperativ, već lična odluka odrasle osobe.

Ključ opraštanja: Zašto se stvara emotivna distanca?

Prema članku na sajtu Psychology Today, mnogi klijenti koji „ne mogu da oproste“ roditeljima, ističu da roditelj negira prošlost ili poriče šta se dogodilo, što direktno blokira proces opraštanja. Opraštanje, ili nemogućnost opraštanja, postaje lična odluka odrasle osobe, a ne automatski „moralni“ imperativ.

Kada se trauma akumulira, rezultat je hronična emotivna distanca, čak i kada odraslo dete razume situaciju. Evo osam najvažnijih razloga zbog kojih dete često ne oprašta:

8 konkretnih razloga zbog kojih dete ne prašta

1. Javno ponižavanje i ismejavanje: Dete pred drugima oseća sramotu i gubitak samopoštovanja. Kada majka razotkriva slabosti deteta pred zajednicom, ostaje duboka rana.
2. Uvredljivo poređenje sa drugima: Kada dete stalno čuje: „Zašto nisi kao on/ona?“, ono dobija poruku da nije dovoljno dobro, što podriva osećaj vrednosti. (Izvor: Her Way)
3. Manipulacija krivicom: Kada majka govori: „Sve sam ti dala“ i implicitno očekuje povratnu zahvalnost ili poslušnost, dete oseća dug i krivicu, a ne slobodu u odnosu.
4. Poricanje ili negiranje detetovih osećanja: Ako majka kaže: „Prestani da plačeš“, dete uči da svoja osećanja nisu važna. Dete uči kako osećamo prema njemu iz načina na koji mu se obraćamo.
5. Hladna briga bez topline: Materijalna briga (hrana, stan) nije dovoljna ako nedostaje toplina, razumevanje i emocionalna povezanost.
6. Odbacivanje detetovog puta: Kada majka ne prihvata ko je dete i/ili kojim putem ide, dete doživljava da nije voljeno zbog onoga što jeste, već se zahteva da bude drugačije.
7. Kada dete nikad nije bilo slušano: Ako se detetov glas ignorisao, kao odrasla osoba može nositi osećaj da „nisam bitan“.
8. Neprekidno uplitanje u život odraslog deteta: Kada odraslo dete i dalje biva kontrolisano, kritikovano ili se od njega očekuje da živi po očekivanjima majke, to stvara barijeru i udaljenost.

Put ka izlečenju: Priznanje štete i sigurnost

Prema psihologu Everettu L. Voringtonu, opraštanje nije automatski proces. Kada majka nikada ne prizna štetu, proces pomirenja je jako otežan. Neophodno je da se odraslo dete oseća sigurno i da se prizna šteta koju je pretrpelo.

Važnost postavljanja granica

Dugotrajne emocionalne povrede (ponižavanje, odbacivanje, kritika) čine da odraslo dete odabere da ne oprosti, ne zato što je „grozno“, već zato što rana nije zalečena na način koji opraštanje omogućava. Odrasla osoba mora stvoriti sigurnost za sebe, obraditi osećanja (bes, tugu) i postaviti granice. Pomoć majci, kada je potrebna, dolazi iz srca, ali samo kada je emotivni dug barem delimično razrešen i kada dete oseti da više nije ranjivo.

Sačuvajte ovaj tekst: Razumevanje je prvi korak ka izlečenju odnosa.