Ovo su 4 najjezivija proročanstva baba Vange za 2025, broj 2 će vas šokirati

Pre svoje smrti 1996. godine, Baba Vanga, slepa mistična proročica iz Bugarske, navodno je zapisivala proročanstva za skoro svaku godinu do 5079. godine – kada će, prema njenim rečima, doći kraj sveta. Pošto je za nju rečeno da je tačno predvidela neke od najznačajnijih događaja 20. veka – uključujući napade 11. septembra 2001. godine, nuklearnu katastrofu u Černobilu i smrt princeze Dajane – njene reči i danas dobijaju izuzetnu pažnju. Svake godine mediji preispituju šta je ona predvidela za budućnost. Proročanstva za 2025. nisu izuzetak. Naprotiv – posebno su dramatična.

U nastavku predstavljamo šta je baba Vanga predvidela za 2025. i naredne decenije, kako ih tumače različiti izvori – od ozbiljnih do senzacionalističkih – i kolika je verovatnoća da bi se ova proročanstva mogla ostvariti.

Rezime ključnih proročanstava – Baba Vanga 2025

Globalni rat i pad Zapada: Prema nekim izvorima, Baba Vanga je predvidela veliki sukob za 2025. godinu koji će početi na Istoku i potpuno uništiti Zapad. Prema njenim rečima, Evropa je „skoro prazna“, a očekuje se da Rusija dobije globalnu prevlast pod vođstvom Vladimira Putina.

Prvi kontakt sa vanzemaljcima: Jedno od najsmelijih predviđanja za 2025. pominje kontakt čovečanstva sa vanzemaljskim životom. Za ovaj događaj se kaže da je izazvao globalni preokret, pa čak i pretnju apokalipse. Neki tvrde da će se to dogoditi 23. avgusta 2025. godine!

Telepatija, napredak medicine: Prema nekim tumačenjima, Baba Vanga predviđa razvoj ljudske telepatije do 2025. godine, kao i kultivaciju ljudskih organa u laboratoriji i izuzetan napredak u lečenju raka.

Prirodne katastrofe i finansijski kolaps: Očekuje se da će se 2025. godine desiti brojne prirodne katastrofe – zemljotresi, vulkanske erupcije, poplave, posebno u Sjedinjenim Državama. Osim toga, očekuje se da će doći do globalne ekonomske krize sa kolapsom finansijskih tržišta.

Baba Vangina proročanstva za kraj veka

Baba Vangina predviđanja sežu daleko u budućnost i uključuju brojna tehnološka otkrića, društvene preokrete i katastrofalne događaje. Evo nekih ključnih prekretnica:

2028: Iskorenjivanje gladi u svetu uz pomoć novog izvora energije; prva ljudska misija na Mars.
2033: Otapanje polarnog leda izaziva veliki porast nivoa mora.
2043: Muslimansko vođstvo prevladava u Evropi, globalna ekonomija je u procvatu.
2046: Organi će se rutinski uzgajati u laboratorijama – prekretnica u medicini.
2066: SAD koriste klimatsko oružje u vojnom sukobu da zamrznu „muslimanski Rim“.
2076: Uspostavlja se globalno besklasno društvo – neka vrsta modernog komunizma.
2088–2097: Svet potresa nova bolest, sindrom ubrzanog starenja, koji se potom uspešno iskorenjuje.
2100: Čovečanstvo stvara veštačko sunce koje osvetljava tamnu stranu Zemlje.

Ovi događaji izgledaju kao scenario naučne fantastike, ali neka od predviđanja su u skladu sa trenutnim tehnološkim razvojem – barem na simboličkom nivou.

Kako ih mediji tumače?

Svake godine se proročanstva Babe Vange nađu u centru pažnje medija. Dok senzacionalistički tabloidi proročanstva shvataju bukvalno, ugledniji mediji kao što su Euronews, Times of India i The Jerusalem Post ističu da je većina ovih predviđanja zasnovana na sekundarnim izvorima. Često se pozivaju na navodne zapisivače njenih reči ili usmenog predanja, što dovodi u pitanje autentičnost.

Takođe, u mnogim slučajevima, njena predviđanja – ako su uopšte bila istinita – ispadaju pogrešna. Na primer, nije se obistinilo predviđanje da će Evropa biti razorena do 2016. ili da će solarna oluja uništiti svet 2023. godine. Ipak, mit o njegovoj preciznosti od 85% i dalje je živ među pristalicama.

Pa ipak – kaže se i da je baba Vanga tačno predvidela potapanje podmornice Kursk, napade 11. septembra i izbor prvog afro-američkog predsednika. Da li su ovo zaista vidovita predviđanja ili retroaktivna tumačenja? Ovo pitanje ostaje otvoreno.

Zašto još uvek čitamo njena proročanstva?

U vremenima globalne neizvesnosti – ratova, pandemija, klimatske krize – ljudi traže smisao i upozorenja u rečima onih za koje se kaže da „vide budućnost“. Baba Vanga je postala ikona ove potrebe – ne samo kao proročica, već kao simbol misterije, predviđanja i sudbine.

Njena proročanstva su danas pre svega medijski fenomen. Njihova popularnost ne zavisi nužno od njihove istinitosti, već od toga koliko se poklapaju sa našim najdubljim strahovima i nadama.

Hoće li se nešto od ovoga zaista dogoditi 2025. godine?

Ostaje da vidimo. Ali ako nas istorija nečemu nauči, onda je to da sami pišemo budućnost – a ne slepe proročice sa Balkana. I možda je to najveća ironija Vanginih predviđanja: iako u njoj tražimo odgovore, ona nas vraća nama samima.

(Citymagazine.si)