Nije glava, već creva: Evo zašto vas muči nesanica i loš san

Nije glava, već creva – evo zašto vas muči nesanica i loš san!

Crevne bakterije i nesanica – nova otkrića nauke.

Sve više istraživanja potvrđuje koliko su različiti delovi našeg tela međusobno povezani. Najnovija studija ukazuje na fascinantnu vezu između crevne mikrobiote i problema sa snom.

Naučnici iz Kine i SAD otkrili su da određene bakterije u crevima mogu uticati na rizik od nesanice, dok loš san, zauzvrat, menja sastav crevnih bakterija, stvarajući začarani krug koji otežava kvalitetan odmor. Ovi nalazi mogli bi u budućnosti pomoći u razvoju novih tretmana protiv nesanice.

Kako su došli do ovog otkrića?

Istraživači sa Medicinskog univerziteta u Nanjingu koristili su metodu Mendelove randomizacije koja se oslanja na genetske varijacije određene rođenjem. Analizom podataka više od 400.000 ljudi otkrili su jasne obrasce: neki mikrobi povećavaju rizik od nesanice, dok drugi imaju zaštitni efekat.

Posebno je interesantna uloga bakterija iz grupe Clostridium innocuum, koje, iako uglavnom bezopasne, mogu doprineti poremećaju sna kod određenih osoba. Ukupno je identifikovano 14 bakterija koje povećavaju rizik i 8 koje ga smanjuju. Istraživači su takođe primetili da nesanica menja 19 različitih mikrobnih taksona.

Dvosmerna komunikacija između creva i mozga

Veza između creva i mozga već je poznata u nauci – tzv. osa creva i mozga funkcioniše u oba pravca. Ona je već povezana sa stresom, neurodegenerativnim bolestima, pa čak i stanjima poput autizma i ADHD-a. Hemijske reakcije koje pokreću ili blokiraju određene bakterije delimično objašnjavaju zašto nesanica menja mikrobiotu i obrnuto.

Ipak, bakterije creva nisu jedini faktor – stres, ishrana i životne navike takođe značajno utiču na kvalitet sna.

Mogućnosti budućih tretmana

Otkrića sugerišu da bi u budućnosti prebiotici, probiotici, pa čak i transplantacije crevne mikrobiote mogli biti korišćeni kao terapija za nesanicu. Naučnici naglašavaju da je odnos između sna i crevne mikrobiote složen i uključuje imuni sistem, upalne procese i neurotransmitere, što otvara širok prostor za dalja istraživanja.

(n1info.rs)