Neverovatna optička iluzija: Šta vidite, beskrajne odraze ili prošlu verziju sebe koja se osvrće?

Ova neverovatna optička iluzija nije samo igra ogledala. To je odraz vas.

View this post on Instagram

A post shared by Lacan Circle of Australia (@lacancircle)

Jer svaka osoba koja ovo pogleda vidi nešto malo drugačije. Neki vide beskonačnost, hodnik mogućnosti, vizuelni podsetnik da uvek postoji više od onoga što se vidi na prvi pogled. To su sanjari, oni koji razmišljaju unapred, oni koji veruju da je svaki odraz još jedna šansa za novi početak. Drugi, međutim, vide nešto mirnije. Vide sećanja. Verzije sebe koje su nekada bile, blede, skupljaju se, gotovo nedostižne. Odraz se ne proteže napred; on vuče unazad. To je nostalgija uokvirena svetlošću.

I možda se svi tako krećemo kroz život, negde između onoga što je bilo i onoga što bi moglo biti, stojeći u malom prostoru sadašnjosti, zavirujući u beskonačne verzije sopstvene priče. Postoji neka jeziva vrsta poezije u ovoj slici: jedna mala devojčica, beskrajni odrazi, bez jasnog početka ili kraja. Natera vas da se zapitate, koliko je onoga što vidimo zaista tu, a koliko je samo ono čega se sećamo? Ponovo pažljivo pogledajte. Možda se uopšte ne radi o beskonačnosti. Možda se radi o prepoznavanju, tom dubokom, nemom trenutku kada shvatite da osoba u ogledalu niste samo vi danas, već svaka verzija vas koja je ikada postojala.

Na prvi pogled, to je samo mala devojčica koja stoji ispred ogledala. Ali pogledajte ponovo i primetićete nešto uznemirujuće lepo. Ogledalo je beskrajno odražava, jednu sliku za drugom, sve manju i manju, protežući se u beskonačnost. Lako je izgubiti broj. Lako je izgubiti trag koji je odraz stvaran, a koji je samo odjek. Ali možda je to poenta.

Dakle, šta vidite? Beskonačni hodnik mogućnosti? Ili tihu galeriju vaših prošlih ja?

Ponekad ogledalo ne pokazuje istinu. Ono pokazuje delove vas koji još uvek žele da budu viđeni.