Naučnici imaju jezivo proročanstvo: ‘Današnja deca će proživeti strahote’

Deci rođenoj 2020. godine i kasnije, životni put verovatno će biti obeležen ne samo izazovima svakodnevice, već i sve intenzivnijim borbama protiv prirodnih katastrofa.

Prema najnovijem istraživanju objavljenom u prestižnom časopisu Nature, generacije koje rastu u 21. veku suočiće se sa učestalošću i razornom snagom klimatskih katastrofa koju njihovi prethodnici nisu mogli ni da zamisle.

Istraživački tim na čelu sa fizičarem Lukom Grantom iz Kanadskog centra za klimatsko modeliranje detaljno je analizirao efekte globalnog zagrevanja na različite generacije. Zaključak je jasan: klimatska stvarnost za današnju decu biće višestruko teža nego što je bila za rođenu, na primer, šezdesetih godina. Ako svet nastavi da se zagreva trenutnim tempom i pređe prag od 2,7°C do kraja veka, ljudi rođeni danas će se suočiti sa sedmostrukim povećanjem izloženosti ekstremnim klimatskim događajima kao što su toplotni talasi, razorne oluje, suše i kolaps poljoprivredne proizvodnje.

U scenariju gde temperature dostižu 3,5°C iznad predindustrijskih nivoa, situacija postaje još sumornija: čak 92% dece rođene 2020. godine doživeće opasne toplotne talase, a skoro trećina njih će takođe doživeti velike gubitke useva. Poređenja radi, samo 16 odsto ljudi rođenih 1960. godine bilo je tokom života izloženo sličnoj toploti, prenosi Live Science.

Ne ide na dobro

Iako ekstremni vremenski događaji već ostavljaju trag širom planete – od katastrofalnih požara u Kanadi i Australiji, do razornih poplava u Aziji i neplodnih suša u Africi – takvi događaji će postati norma, a ne izuzetak. Najviše će, kako se očekuje, biti ona najmanje zaštićena: siromašna deca iz tropskih područja, posebno u zemljama sa niskim prihodima, koja već žive u uslovima minimalne otpornosti na klimatske šokove.

Naučnici su svoje projekcije zasnivali na povezivanju klimatskih modela sa demografskim podacima, analizirajući kako će klimatske promene oblikovati uslove života ljudi rođenih u različitim godinama. Uprkos metodološkim ograničenjima – kao što je nemogućnost preciznog modeliranja uticaja migracije, ratovanja resursima ili promena u stopama mortaliteta – rezultati jasno pokazuju trend: svaka nova generacija nosi sve veći klimatski teret.

U članku koji prati studiju, naučnici Rozana Gualdi i Raja Mutarak iz Italije upozoravaju na „alarmantnu generacijsku nepravdu”. Ističu da su današnje odluke ključne za klimatsku realnost budućnosti. Nije dovoljno smanjiti emisije – potrebno je to učiniti na način koji ne ostavlja za sobom najslabije.

Poruka je jednostavna, ali hitna: bez drastične i pravedne klimatske akcije, svet koji ostavljamo deci biće daleko opasniji od onoga u kojem smo mi odrasli.

(Klik.hr)