Kašika je turska reč, a znate li kako se kaže na srpskom?

Saznajte fascinantnu istoriju reči „kašika“ i otkrijte srpski izraz koji će vas iznenaditi

U srpskom jeziku postoji više od 150.000 reči, uključujući i pozajmljenice koje su se odomaćile do to mere da ih odavno smatramo svojima, a ne stranog porekla. Zabeleženo je i više hiljada turcizama. Jedna od reči koje smo preuzeli iz turskog rečnika je – kašika.

Kašika je obavezan deo pribora za jelo u obliku eliptične plitke posudice sa dugačkom drškom. Tako glasi zvanična definicija. Englezi je zovu „spoon“, Nemci „loffel“, Hrvati „žlica“, a Turci – „kaşık“. Naša „kašika“ je, vrlo očigledno, najsličnija turskoj, što znači da joj je i poreklo iz Male Azije.

Ipak smo, što se kaže, nekoliko vekova bili pod Turcima, pa smo usvojili i neke njihove reči. Podsetimo, čak nekoliko hiljada. Međutim, slovenski pojam za eliptični predmet kojim se jede je – „ložica“, i potiče od glagola jesti ili založiti se.

Većina slovenskih naroda danas koristi reč izvedenu iz tih pojmova. Tako je, na primer, kašika u Rusiji i Ukrajini „ložka“, Slovaci kažu „lyžička“, Poljaci „lyžka“, Česi „lžice“, Makedonci „lažica“… Nećete pogrešiti, dakle, ako upotrebite tu reč, samo što će u Srbiji malo ko razumeti na šta se odnosi.

Ipak, u nekim krajevima naše zemlje mogla se čuti i „ložica“. Kada se jednom prilikom povela polemika o tome, komentari su bili vrlo zanimljivi: „Tako je moja pokojna baba govorila, a mi je ispravljali“, „Moja baba i danas kaže ložica“, „Zato imamo izraz ‘založi glad’“, „Petsto godina nije malo“…

(zena.blic.rs)