Kakav paradoks: nerviraju sve ljude oko sebe, a žive duže od svih ostalih

Glavna karakteristika ovih ljudi je neprekidna „briga o zdravlju“ koja nervira mnoge u njihovoj okolini. Međutim, istraživanja pokazuju da oni žive duže od mnogih.

Istraživanje će biti nastavljeno, a dosadašnji rezultati su objavljeni u časopisu „Sajkolodžikal sajens“.

Hipohondrima se najčešće govori da će ih njihova bespotrebna briga o zdravlju „oterati u grob“. Ali nova studija pokazuje sasvim drugačiji ishod – hipohondri žive duže.

Generalno, neurotični ljudi koji su ocenili svoje zdravlje lošim bez fizičkih razloga za to (hipohondri), imaju manji rizik od smrti. Smatra se da „zdrave neurotične osobe“ više vode brigu o svom zdravlju i češće traže savet.

„Naša otkrića su značajna jer pokazuju da biti veliki neurotik može da ima zaštitne efekte, možda zbog toga što su ti ljudi oprezniji sa svojim zdravljem“, rekla je prof. Ketrin Gejl, koja je vodila studiju.

Neurotičnost karakterišu emotivna nestabilnost, tuga, nisko samopouzdanje, ljutnja, anksioznost, osećaj krivice i frustracija. Povezana je sa odbojnošću, depresijom i prekomernim konzumiranjem alkohola i cigareta.

U studiji iz 2012. godine je otkriveno da neurotične osobe imaju niži nivo biomarkera za upale i hronične bolesti, upravo zato jer vode više računa o svom zdravlju.

Istraživači sa Univerziteta Edinburg istražili su podatke UK Biobanke za 500.000 ljudi starosti između 37 i 73 godine i istražili su vezu između neurotičnosti i rizika od smrti u zavisnosti od toga kako su ljudi okarakterisali svoje zdravlje. Učesnici su popunili privatne upitnike i odgovorili da li se osećaju odlično, dobro, srednje ili loše kada je reč o njihovom zdravlju.

Podaci su pokazali da su neurotičnije osobe imale manji rizik od smrti.

Istraživanje će biti nastavljeno, a dosadašnji rezultati su objavljeni u časopisu „Sajkolodžikal sajens“.

(Krstarica/Sputnjik)