Da li je ova pesma Duška Radovića “naslutila” šta će se desiti sa Jugoslavijom posle Tita?

Književnik i novinar Duško Radović, po mišljenju mnogih „Nišlija koji je najlepše voleo Beograd“, imao je impresivnu karijeru i ostavio iza sebe veliki broj pesama za decu koje su obeležile detinjstvo mnogih generacija.

Ipak, jedna njegova pesma namenjena najmlađima protumačena je kao proročka, nekoliko godina pre Titove smrti i potonjeg raspada Jugoslavije.

„Tužna pesma“ Duška Radovića – alegorija o raspadu SFRJ posle Titove smrti

Voljeni Duško Radović, za kojeg je Matija Bećković govorio da je „Ivo Andrić koji odbija da odraste“, darivao nam je riznicu stihova uz koje smo odrastali. Pored „Plavog zeca“, „Strašnog lava“, „Sve što raste htelo bi da raste“ i drugih, posebno je ostala upamćena „Tužna pesma“ o gospođi Klari koja je gajila šest mačaka. Ova pesma bila je i izbor Dejana Petkovića koji ju je otpevao na „Beogradskom proleću“ davne 1976. godine. Nedugo zatim, pesma je dobila političku konotaciju, prenosi Blic žena.

Verovalo se, naime, da iza tužnih stihova o starici Klari zapravo stoji predviđanje šta će se dogoditi sa tadašnjom Jugoslavijom posle smrti njenog doživotnog predsednika Josipa Broza Tita.

Stihovi glase

„Živela jedna gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara…

I nije imala ni mamu, ni tetu, nikoga, nikog na svetu.

Gospođa Klara je šest mačaka čuvala na jastucima od žute svile.

Mašne im je krojila, mleko kuvala, pa su site i srećne bile – belih mačaka šest.

A kad je umrla gospođa Klara, čudna i stara, vrlo stara, – jastuke od žute svile niko nije prao, na doručak niko nije zvao, a loviti miševe niko nije znao

Tužne su, tužne i gladne bile, zaspale su na jastucima od žute svile i nikada se, ah, nikad se više nisu probudile – belih mačaka šest.“

Mnogi su u „Tužnoj pesmi“ Duška Radovića videli sudbinu Jugoslavije posle Titove smrti

Mnogi su tumačili šest belih mačaka iz Radovićeve pesme kao šest republika koje su činile tadašnju Socijalistički Federativnu Republiku Jugoslaviju. Gospođa Klara je, slikovito, bio sam Josip Broz Tito posle čije smrti je došlo do raspada zemlje kojom je rukovodio.

I sam naslov „Tužna pesma“ mnogima je bio asocijacija na tužan raspad zemlje u kojoj je živelo 22 miliona ljudi i koju je kasnije zahvatio vihor građanskog rata

Čika Duškova „Tužna pesma“ nalazila se i u školskim čitankama, sve dok se neko nije dosetio da bi ona, zapravo, mogla da bude alegorija na Tita i Jugoslaviju.

Upravo zbog aforizma o Titu izgovorenog u kultnoj emisiji na Radiju Studio B „Beograde, dobro jutro“ Duško Radović je „skinut“. Rečenica zbog koje je „pola Centralnog komiteta“ poskakalo na noge glasila je:

„Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih”.

Tadašnji politički moćnici povukli su prljavi potez – ugasili su emisiju. Usledila je reakcija slušalaca koji su insistirali da se Duško Radović vrati na talase Studija B, ali on nije pristao na to. Ostala je upamćena njegova rečenica:

„Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme.“

A „Tužna pesma“? Ona je ostala da živi u srcima starijih generacija koje je pamte kao najlepši deo odrastanja, zahvalni Dušku Radoviću koji ih je stihovima vaspitavao na svoj način – da razmišljaju višeslojno. Zato je bio i ostao najveći.