Ovu biljku nikada nemojte saditi blizu kuće: Donosi bedu i maler, nije dobro čak ni sedeti blizu nje

Crna verovanja

Narod veruje da svaka biljka nosi neko značenje, zato pogledajte i pripazite šta imate u svom dvorištu.

Religija drveća i biljaka kod starih Srba bila je veoma razvijena. Mnogo toga sačuvalo se do današnjih dana kroz pravoslavno hrišćanstvo, pre svega verovanja za Badnjak i drvo-zapis.

Bagrem

Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.

Breza

Srbi veruju da je breza prokleto drvo jer su Isusa Hrista šibali brezovim granama. Od ovog drveta su pravili metle, a o Ivanjdan i Petrovdan „lile“ – baklje od suve kore.

Brekinja

Slično, Srbi veruju da je Isus razapet na krstu od brekinjinog drveta i zato je reč o još jednom ukletnom drvetu. Plodovi se nikada ne jedu sveži, a samo drvo se ne seče, niti se njime loži vatra. Ko bi odsekao brekinju, kažu stari, razboleo bi se, ili ukočio, ili naprasno umro. Ako se neka grana sama odlomi, od tog drveta se prave jarmovi, ili čunovi za razboj.

Zova

Kod starih Slovena, a i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini. Na osušenom drvetu zove, zimi, raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo.

Orah

Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić. Reč je o drvetu koje je izazivalo veliko poštovanje, ali i strah kod naših starih. Verovalo se da nije dobro imati orah u blizini kuće, kako zbog žila koje mogu da sruše dom, tako i zbog senke koja pada na kuću, a za koju se verovalo da predviđa smrt. Slično, nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta.

Tuja

Tuja se sadila po grobljima i daleko od kuće, jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, utiče loše na decu i ona često poboljevaju, a da ni sami ne znaju od čega.

(Telegraf.rs)