Otkriva više nego što mislite: Uradite ovaj brzi kućni test i saznajte kolike su vam šanse za preranu smrt

Koliko brzo reagujete na stimulus – recimo, kada pokušavate da uhvatite predmet koji pada – može otkriti zanimljive stvari o stanju vašeg tela i mozga. Ne samo da refleksi odražavaju funkcionalnost mozga, već su i povezani sa opštim zdravljem, pa čak i rizikom od prerane smrti, piše Bi-Bi-Si.

Brzina reakcije se prirodno usporava sa godinama, što je jedan od razloga zašto atletske performanse počinju da opadaju već u vašim 30-im godinama. Ali naučnici veruju da održavanje relativno dobre brzine reakcije do starosti može značiti da vaš mozak – i telo – i dalje funkcionišu prilično dobro.

Najlakši način da testirate brzinu reakcije? Klasični „test lenjira“. Trebaće vam samo lenjir i pomoć prijatelja ili člana porodice. Sedite, oslonite podlakticu na sto tako da vam zglob visi preko ivice, sa palcem i kažiprstom okrenutim nagore. Neka druga osoba drži lenjir vertikalno, sa nultom linijom u liniji sa vašim prstima. Bez upozorenja, neka ispuste lenjir, a vi pokušajte da ga uhvatite što je pre moguće. Zabeležite na kojoj ste ga centimetarskoj oznaci uhvatili.

Što je kraća udaljenost, to su refleksi bolji. Ulov manji od 7,5 cm spada u kategoriju „odličan“, dok je veći od 28 cm znak sporog vremena reakcije.

@gqsports

♬ original sound – GQ Sports

Zašto je to važno?

Velike studije stanovništva su otkrile da ljudi sa sporijim refleksima imaju veći rizik od bolesti kao što su bolesti srca, moždani udar i respiratorni problemi. Usporavanje refleksa je takođe povezano sa padovima, smanjenom samostalnošću u starosti i pojavom demencije.

Ali važno je napomenuti da jedno merenje ne otkriva celu sliku. Sajmon Koks, profesor kognitivnog starenja na Univerzitetu u Edinburgu, ističe da brzina reakcije značajno varira među ljudima – zbog genetike, pola, kondicije, pa čak i ličnosti. Ključno je pratiti promene tokom vremena. Ako vaša reakcija postane primetno sporija u poređenju sa vašim prethodnim rezultatima, to može biti signal da nešto u vašem telu ili mozgu počinje da popušta.

Šta se zapravo dešava u telu?

Odgovor na stimulus uključuje čitav niz bioloških sistema – od vida i sluha, preko brzine obrade informacija u mozgu, do brzine kojom mišići izvršavaju komande. Sa godinama, fizička komponenta – mišići i nervi – obično prva usporava, iako sam mozak može ostati „brz“ dugo vremena.

Profesor biomedicine Ala Ahmed sa Univerziteta Kolorado Boulder otkrio je da u starijoj dobi brzina reakcije više zavisi od fizičkog zdravlja nego od samog mozga. Mišićna vlakna koja se brzo trzaju slabe, a energija koju proizvode ćelije (mitohondrije) više nije tako efikasna. Ali to nije sve propast i sumor – još uvek možete da zadržite svoju oštrinu!

Kako poboljšati (ili održati) brzinu reakcije?

Stručnjaci preporučuju takozvani „trening sa dva zadatka“, koji kombinuje fizičku aktivnost sa mentalnim izazovima. Primeri uključuju:

• hodanje uz istovremeno okretanje glave levo i desno,
• balansiranje na jednoj nozi dok recituje azbuku,
• bacanje lopte pri smišljanju reči sa datim slovom.

Čak i virtuelni treninzi preko TV-a ili tableta mogu pomoći jer podstiču koordiniran odgovor između mozga i tela. Aktivnosti koje podstiču intelektualno i društveno angažovanje – kao što je sviranje instrumenta, igranje društvenih igara ili učenje novih veština – takođe mogu imati pozitivan efekat.

„Sportske aktivnosti koje zahtevaju brze reakcije mogu poboljšati i fizičku i mentalnu agilnost“, kaže Koks, „a više društveno-intelektualnog angažmana je često povezano sa sporijim starenjem mozga.“

(Večernji list)